Nakon protestnih šetnji, koje su se od izraza nezadovoljstva zbog lokalne urbanističke politike pretvorile u jasno dizanje glasa protiv aktuelne vlasti u Banjaluci i Republici Srpskoj , niza humanitarnih akcija u kojima su „šetači“ iskazali visok stepen socijalne osjetljivosti prema ugroženim sugrađanima, pred sam početak izborne kampanje građanska inicijativa „Park je naš“ objavila je Deklaraciju koja je prvi iskorak u pravcu sazrijevanja i artikulisanja građanske svijesti u Banjaluci.

„Solidarni u svojim različitostima i antifašističkom opredjeljenju, okupili smo se u zajedničkoj borbi protiv sile i kontrole života, protiv samovolje političara, a za pravedno društvo“ ističe se u Deklaraciji.

Park se tako pretvorio u metaforu zajedništva, spojivši ljude različite po godinama, obrazovanju, svjetonazorima i etničkoj pripadnosti. Tokom protestnih šetnji zajedno su prethodnih mjeseci  bile i studentica farmacije, i vlasnica cvjećarske radnje, aktivisti različitih nevladinih organizacija, penzioneri, novinari, ljekari, vlasnici privatnih firmi, univerzitetski profesori, doktori nauka i radnici, ne pitajući jedi druge za ime i naciju.

A kako su se našli na istom mjestu najbolje se vidi iz samog teksta Deklaracije.

„Šetamo zato što smo željni normalnog života! Park je naš, ova zemlja je naša, ova tijela su naša. Naša tijela znače, ona su naše oružje, a nenasilje metod”!

U tekstu deklaracije dalje stoji: “Solidarni smo kroz različitosti kojima žele da nas dijele! Ujedinjeni, spoznali smo stvarnost: režim i sistem skrojen po mjeri vlastodržaca sa apsolutnom moći gura nas u ekonomsko i političko ropstvo. Šetamo jer nas sistem čini nejednakima po svim osnovama: nacionalnoj, rasnoj, rodnoj, a ponajviše klasno-ekonomskoj. Postali smo nijema, slijepa, obespravljena, zastrašena sirotinja. Dosta je!… Šetamo jer su nam oduzeli pravo na društvenost i zajedničko dobro: naše bolnice se urušavaju, naše školstvo i obrazovanje su tragični i na margini smo Evrope, naši mediji su kontrolisani i neslobodni, naši penzioneri su gladni“. 

Dražen Crnomat, član UNSA Geto, koji je od prvog dana protesta njihov aktivni učesnik, u izjavi za agenciju Anadolija poručio je kako je jako dobro što su protesti okupili ljude po svemu potpuno različite. I Deklaracija je, smatra Crnomat, put da se napravi prostor da se te različitosti okupe, da postanu vidljive u borbi oko zajedničkog cilja.

 Analitičar agencije Prime Comunications Srđan Puhalo, koji je i sam dio banjalučkih šetača, izjavio je za agenciju Anadolija da su se ljudi počeli baviti sobom.

„Važno je da je društveno nezadovoljstvo došlo ispred etničkog, i to je kvalitet i Deklaracije i protesta. Važno je da su se ljudi konačno počeli baviti sobom i iskazali hrabrost da ukažu ko je krivac za stanje u kojem žive“, ocijenio je Puhalo.

Novinar web portala Buka Dragan Bursač istakao je da je „feomenalno“ što su građanski protesti artikulrani kroz Deklaraciju. „To je možda jedna od najpozitivnijih stvari u zlu vremenu Banjaluke u posljednjih deset godina. Ona je bitno različita i bitno drugačija od sveg što se do sada moglo  vidjeti“, izjavio je za Bursač za agenciju Anadolija.

Srđan Puhalo je istakao kako bi bilo daleko bolje da se ispod Deklaracije nalaze imena ljudi. „Ovako je pitanje ko je stvarno stao iza nje. To jeste važan korak za ljude koji su bili uključeni u proteste, ali je pitanje koliki će  imati uticaj na širi krug ljudi“, podvukao je Puhalo.

Bursač, pak, smatra da  u Deklaraciji nedostaje jasno izražen politički cilj. „Izostao je poziv građanima da izađu na izbore i da i na taj način pokažu svoj stav prema aktuelnoj vlasti“, kazao je Bursač. 

Deklaracija, kao i sami protesti banjalučkih šetača, boluju od svih početničkih bolesti  građanskog organizovanja. Ipak, pokazali se da u Banjaluci postoje oponenti vladajućoj bahatosti,spremi da, kako sami ističu „ ukažu da se iza brige vlasti o nacionalnom interesu, kriju  samo sebični interesi političkih elita“.

(aacomtr)

Leave a Reply

*

captcha *