Hidzab je dio mene

Sahar: Stavivši hidžab, tj. činjenicom da sam se pokrila, bilo mi je stalo do finog izgleda i to mi se sviđalo. Da, tada mi je spoljašnji izgled bio prvenstveno bitan, međutim znala sam zbog cega je muslimanka dužna nositi hidžab, tako da je moja odluka proizašla iz ubjeđenja. Na početku su se moji roditelji protivili toj odluci, zbog činjenica da sam jako mlada, ali ipak su ostali uz mene i podržavali me u mojoj odluci.
Hidžab me uopšte ne ograničava. Nosim ga vrlo rado i osjecam se komforno u njemu. Jednostavno, on je dio mene. često mi dobacuju kako, naravno, ne mogu posjećivati javne bazene i plaže, čega sam i sama svjesna. Ali u zemljama postoje mogućnosti za muslimanke, djevojke i žene, gdje mogu slobodno da se kupaju i sunčaju, pa takve prilike i koristimo.

Reakcije okruženja

Sahar: Iskustva koja sam imala otkako nosim hidžab su jako različita. Naravno, ima onih kojima se to jako dopada, a drugi bi ga najradije silom skinuli – čak u gradu, stranci, koje ne poznaješ.
Na drugoj strani, dozivljavala sam, npr., da se ljudi za mnom okrecu u gradu ili gledaju, skoro pa bulje, u mene. Odem li u grad s nekim, tada ne da se samo okreću, nego i dobacuju: pogledaj, jesi li vidio/la ono… Međutim, to meni vise ne pada u oči zbog toga sto vec duže nosim hidžab i “navikla” sam, odnosno naučila biti spremnom, na sve. Jednostavno, to mi je postalo sasvim “normalno”.”

Nošenje hidžaba tokom obrazovanja

Sahar: Da, kako je to bilo tokom mog školovanja? Bilo je odlično, nisam se morala na puno mjesta kandidovati, tako da sam brzo dobila mjesto i primljena sam bila ubrzo. Naravno, tokom istraživanja u vezi školovanja i toga da budem primljena, često sam se prisjećala sljedećeg: Nadam se da neće biti problema u povezanosti moga hidžaba i poslovnog okruženja. Moja definitivna odluka na samom pocetku islamske nošnje bila je ta da nikada neću ni pomisliti na to da skinem hidžab zbog školovanja, čak to ne bih nikada uradila, pa makar nikada i ne završila školovanje za posao o kojem sanjam.

Jako me obradovalo i puno mi je značilo da sam ipak lično ja odabrana kao kandidat za željeni posao, jer sam bila jedna od njih, a na kraju sam ja bila taj sretnik i počašćena dobitkom. Odlicno se slazem s saradnicima i jako me cijene, presretna sam tom situaciom.

Kakva je reakcija djece u vezi hidžaba?

Sahar: Rad sa djecom je sam po sebi fin posao. Uživam u tom poslu i osjećam se prezadovoljnom. S tim da su djeca jako emotivna i dobronamjerna sama po sebi, uopšte im ne smeta što ja nosim hidžab. Čak me znaju nasmijati, jer zele i oni nositi hidžab.
Jedne prilike dosla mi je majka jedne djevojčice potpuno uzbudjena i rekla: Kćerka mi nije htjela izaći iz kuće bez hidžaba. Jako me nasmijala ta djevojčica svojim postupkom. Budući da smo odlazili na razne ekskurzije s djecom, čak su isprobavale hidžab; imamo u obdaništu mnogo slika kao dokaz tome. Djeca gledaju hidžab kao nešto sasvim normalno i on im ne predstavlja nikakve prepreke. Hidžab je dio mene, koji se nikada od mene neće odvojiti i to djeci ne smeta, sto mi se strašno dopada.

Izvor: bosnjakinja.net
Prevela i priredila Z. K.

Leave a Reply

*

captcha *